Dok mi koji vodimo računa o svom zdravlju pokušavamo da se hranimo i da živimo što zdravije, ni ne slutimo šta nam se potajno sprema: u svim zemljama postaće nemoguće naći organsku i zdravu hranu, prirodne lekovite preparate i prirodne dodatke hrani, zato što će ih ogromne multinacionalne kompanije zabraniti zarad sopstvenog profita. Ni Srbija nije izuzetak, i te širom sveta prihvaćene regulative već su počele da se primenjuju i kod nas (Pravilnik o dijetetskim proizvodima), po kome će, ako se usvoji, biti nemoguće naći i koristiti dijetetske i prirodne lekovite proizvode, ili će njihova upotreba biti obesmišljena. Očigledno se radi o početku primene Codex alimentarius-a, što se tek uzgred, neupadljivo i povremeno pomene u dnevnoj štampi.
Posle Drugog svetskog rata, tokom Nirnbernškog procesa, zbog zločina protiv čovečanstva osuđen je predsednik ogromnog industrijskog megalita I. G. Farben, Friz der Meer. On je autor slogana “Rad oslobađa” na ulazu zloglasnog logora Aušvic. Ova kompanija je još za vreme nacista bila tesno povezana sa Standard (Exxon) Oil kompanijom, koja je pripadala Rokfelerima (američka Fondacija Rokfeler, koja je bila bliski saradnik Hitlera). Hitlerov dolazak na vlast finansirala je i porodica Rokfeler preko hemijskog koncerna “I. G. Farben”, a jedan od ljudi zaduženih za raspodelu novca je bio deda prethodnog američkog predsednika, Preskot Buš.
I. G. Farben je u početku bila hemijska kompanija, koja je nastala 1925. godine spajanjem sledećih poznatih firmi: BASF, BAYER, Hoechst, Agfa i još dve nemačke hemijske kompanije. Ova kompanija je proizvodila gas Ciklon B i čelik, korišćene u logorima smrti, kao i municiju, hemikalije, ali i lekove!
1994. je Codex – bez ikakvog upozorenja u SAD – proglasio nutrijente otrovima, opasnim industrijskim otrovima! Nutrijentni pod Codexom ne uključuju neke od korisnih poput glukozamina ili hondroitin sulfata, ali uključuju – fluor! A fluor nema apsolutno nikakvih bioloških dobrobiti. Prvi put se koristio u Gulagu, zato što je otkriveno da su zatvorenici koji su pili fluorisanu vodu bili podređeni i mogli su im raditi šta god su hteli. bilo je lako upravljati njima.
Kada je Fritz der Meer izašao iz zatvora, otišao je u UN sa genijalnom idejom: kako kontrolisati čitav svet preko kontrole nad hranom – jer ko kontroliše hranu, kontroliše sve populacije, sve narode, čitav svet! Tako je nastao Codex alimentarius, koji je u stvari trgovinsko povereništvo i pitanja javnog zdravstva i zaštite potrošača nisu njegove oblasti delovanja; ne bazira se ni na kakvim naučno dokazanim istraživanjima. A cilj trgovine je – NOVAC.
Codex je odredio preko 4000 smernica, standarda i regulativa o svemu što spada u hranu, ali lekovi nisu obuhvaćeni. U početku Codex nije bio obavezujuć, ali je sada lukavo nametnut svim zemljama i obavezan je za sve članice Svetske trgovinske organizacije (WTO – World Trade Organization)!
Suština je u tome da Codex služi samo multinacionalnim kompanijama, i to farmaceutskim, poljoprivredno-prehrambenim, hemijskim, bio-tehnološkim i medicinskim.
Šta je suština Codexa alimentariusa?
Codex je zakon sistema Napoleonovog koda, po kome sve što nije dozvoljeno – zabranjeno je. Codex alimentarius je osmišljen zato da ograniči slobodan pristup nutricionim proizvodima i informacijama. Nameće krajnje problematične kriterijume u proizvodnji hrane:
– Uvođenje genetski modifikovanih organizama (GMO) i genetski modifikovane hrane na globalnom nivou. Osim toga, ovi proizvodi ne samo da više ne moraju na sebi nositi oznaku da su genetski modifikovani, nego je to u nekim zemljama čak i zabranjeno (SAD) jer se tako znatno teže prodaju.
– Odredio je smernicu za vitamine i minerale, i to tako da su oni proglašeni opasnim otrovima! Zabranjena je njihova slobodna prodaja, a količina aktivnih supstanci u njima toliko je smanjena, da praktično više nemaju dejstva! To važi i za brojne druge nutrijente i dijetetske proizvode. Na taj način nutrijenti velike snage, efektivni, klinički bitni za prevenciju i lečenje brojnih bolesti i poremećaja – sada postaju nezakoniti, ili dostupni samo preko recepta lekara. Ovo važi i za prirodne biljne lekovite preparate.
– Po Codexu, svaka krava mora biti tretirana Monsantovim rekombinovanim (genetski modifikovanim) hormonom rasta, i svaka vrsta životinja koja se uzgaja za hranu (sisari, ptice, ribe i ostale) moraju biti tretirane subkliničkim dozama antibiotika! To znači da moraju dobiti neefektivne doze lekova koji kod ljudi mogu izazvati opasne alergije, a ako se razbole, te vrste lekova mogu biti bez dejstva jer su mikroorganizmi-prouzrokovači bolesti postali otporni na njih, pa ljudi mogu umreti od do sada banalnih oboljenja.
– Codex zahteva i obavezuje da sva hrana, osim one koja se jede sirova i lokalno, bude ozračena – uključujući i organski gajenu!
– Codex dozvoljava upotrebu 3275 vrsta pesticida, među kojima su veoma opasni otrovi koje je 170 zemalja zabranilo 2001. godine. Dozvoljena je količina pesticida u hrani u enormnim količinama! Među njima su veoma opasni otrovi koji uništavaju životnu sredinu i ljude i ne razgrađuju se u prirodi veoma dugo ili uopšte.
– Codex je odobrio više od 300 različitih aditiva kao “sigurne” a koji su dokazano kancerogeni. Među njima su aspartam, BHA, BHT, kalijum bromat, tartrazini.
– Više nije potrebno posebno obeležavati genetski modifikovane životinje, što je do sada bilo obavezno.
– Na etiketama proizvoda ne moraju biti naznačeni sastojci neorganskog porekla.
– Uvodi destruktivan HACCP sistem kvaliteta hrane. Na prvi pogled tu nema ničeg spornog, ali tvorci kontrole sve hrane na planeti preko ovog sistema kontrole kvaliteta hrane uvode i sam Codex, kao i neke sporne odredbe – na primer, uvođenje interne kontrole kvaliteta, za koju se podrazumeva da će biti pod uticajem samih vlasnika kompanija. Tako će krajnji ishod svega ovoga dovesti u pitanje i sam kvalitet hrane.
– Uništava biodiverzitet (raznovrsnost) vrsta biljaka i životinja.
– Uništava male poljoprivredne proizvođače i celokupnu proizvodnju i preradu hrane stavlja pod direktnu kontrolu velikih korporacija.
Posledice
Kakve će biti posledice primene Codexa alimentariusa? Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (WTO) i Organizacije za poljoprivredu i hranu pri UN (FAO) u svojim epidemiološkim studijama procenjuju da će sama smernica za minerale i vitamine, globalno primenjena, rezultirati sa minimum tri milijarde smrtnih ishoda! (Jedan od ciljeva Fondacije Rokfeler je depopulacija, tj. drastično smanjenje broja ljudi na planeti.) Jedna milijarda će umreti zbog izgladnjivanja – to su ljudi koji nisu važni sa stanovišta velikih korporacija jer nemaju novca da kupuju njihove proizvode i usluge. Ostale dve milijarde umreće zbog pothranjenosti i bolesti koje se inače lako mogu izbeći.
Ovo je svet kakvog žele Monsanto, Rokfeleri i druge velike, bogate i moćne multinacionalne korporacije kojima je cilj da ljudima na globalnom nivou onemoguće slobodan pristup zdravoj hrani i dodacima ishrani. Koji je najbolji način da unište ovaj sektor? Tako što će ga preuzeti, i taj proces je u toku širom planete, gde ove korporacije kupuju i poljoprivredne kompanije koje se bave organskom i uopšte zdravom hranom. Monsanto je već počeo preuzimanje u Srbiji, o čemu će biti reći kasnije, a već su dolazili i predstavnici Fondacije Rokfeler – pa čak i na manifestacije u vezi sa zdravom hranom, kojim povodom su već dolazili u Srbiju.
Ovo je deo šireg plana koji se postiže ukidanjem slobode izbora, govora i slobodan pristup informacijama., kao i slobodan pristup prirodnim načinima lečenja na svetskom nivou. Idejni tvorci Codexa su Ujedinjene Nacije i Svetska zdravstvena organizacija (setite se afere sa virusom svinjskog gripa), koje rade po diktatu farmaceutskog kartela i drugih multinacionalnih korporacija, kao i međunarodnih banaka. Njihov pravi cilj je da “harmonizuju” regulacije i standarde o hrani na svetskom nivou, i da zabrane sve prirodne dijetalne i lekovite preparate osim onih koji su pod njihovom direktnom kontrolom. Kontrola ljudi se postiže preko kontrole hrane. Najveći broj zemalja je već usvojio Codex alimentarius i njehova zvanična primena počela je od 31. decembra 2009. godine.
Ko će umreti? Ko zna. Ko će živeti? Verovatno ljudi koji su dovoljno bogati da mogu platiti svoje dilere čiste hrane i nutrijenata.
Ostavite komentar