Priča o čoveku koji voli pse i živi sa njima

Biljna apoteka za sve bolesti!

Ljubav prema psima, odnosno prema životinjama, generalno gledano, jedan je od najplemenitijih osećaja koja gaje ljudska bića, a ta ljubav tako puno znači nekim ljudima koji, sticajem raznih okolnosti, žive sami, i koja ih praktično odžava u životu.
Aleksandar Šovljanski je rođeni Zrenjaninac, rođen je 1961. godine, gradsko dete je bio, poput mnogih u Srbiji, ali se ipak odlučio da starost provede što dalje od gradske vreve i – od ljudi.
– Živim u vikend naselju kod sela Taraš 25 km od Zrenjanina, rođeni sam Zrenjaninac a ovde sam se doselio 2002. godine. Od malena živim sa šapicama, ali 2002. godine počinjem organizovano da sklanjam sve napuštene pse sa ulice. Trenutno ih imam 30, od kojih je 27 čipovano na moje ime, ženke su sterilisane i ne udomljavam ih, dosta su se ti psi namučili, pa sam odlučio da ostanemo zajedno do kraja – kaže Šovljanski.
Aleksandru nimalo ne smeta lavež pasa, naprotiv – bilo bi mu sasvim neobično kada bi taj lavež, makar za trenutak, utihnuo, jer to bi značilo da nešto sa njegovim drugarima nije kako treba. Šovljanski nije klasičan udomitelj pasa, jer on nema ograđen prostor za pse, kako to već u azilima za pse biva, on bukvalno deli isti životni prostor sa svojim ljubimcima, i zato je njegov dom prihvatilište za pse, a ne azil.
– Svi psi, i leti i zimi, spavaju u kući, imaju dvorište gde se, kada vreme dozvoli, igraju,istrče. Živim sa svojim psima, i ništa i ni po koju cenu ne bih to menjao. A cena jeste prevelika, naročito za mene, koji i sam jedva preživljavam. Na primer, dva psa, Megi i Medena kao i Nela, koje sam nedavno sklonio sa ulice, takođe će biti uskoro čipovane na moje ime, a kada dođe vreme i sterilisane. Sve to košta, ali snalazimo se nekako moji drugari i ja, ima još uvek dobrih ljudi, ali sve ih manje… – kaže Aleksandar i dodaje: Sam živim, davno sam razveden, i oko pasa sve sam radim, imam pomoć u hrani svakih dva meseca od žene kojoj sam više nego zahvalan, ali to je nedovoljno i praktično svaki drugi mesec troškove ishrane snosim sam, kao i troškove veterinarske usluge.
Ovaj entuzijasta ima pregršt problema, ali se nekako, još uvek, nosi sa nezavidnom situacijom.
– Nezaposlen sam, živim u ruralnom području, gde nema nikakvog posla, i sve teža je finansijska situacija, ali su psi ipak uhranjeni i bezbrižni. Problemi nisu samo finansijski, i okruženje je problematično jer je puno lovaca, blizu je šuma i Tisa, a tu su i meštani, ali nekako izlazimo na kraj sa neljudima – kaže Šovljanski.
MOLIMO SVE DOBRE LJUDE KOJI ŽELE I MOGU DA POMOGNU OVOM PRIHVATILIŠTU DA POŠALJU NOVČANU POMOĆ (POSTNET) NA:
Aleksandar Šovljanski, broj telefona: +381604409098
Podeli ovo:

Biljna apoteka za sve bolesti!

About Dejan M. Andrić 25 Articles
Onlajn novinar u službi istine, naroda, pravde. Zaśtitnik slabih i prirode, borac protiv svih mafija.

Pokrenite komentarisanje

Ostavite odgovor

Vaša mejl adresa neće biti objavljena.


*