Ван новог регистра политичких станака остало је неколико партија које су у неким периодима у последњих 20 година имале значајну улогу на политичкој сцени Србије
Либерали Србије, једна од најстаријих странака, уписана у Регистар политичких организација 7. августа 1990. године као Нова демократија, није успела да преживи управо завршену пререгистрацију. Странка која је основана на самом почетку вишестраначја у Србији (уписана је само 11 дана после прве Социјалистичке партије Србије и налазила се под редним бројем осам, одмах иза Демократске странке), сада није ни покушала да прикупи неопходних 10.000 потписа подршке.
Братољуб Јанаћковић, генерални секретар Либерала Србије, каже да та странка од 2005. године није имала неку озбиљнију иницијативу, иако је у неком моменту кроз разне коалиције била битан сегмент, како опозиције, тако и власти: „Запали смо у финансијску и организациону кризу у последњих годину и по до две, а поготово од новог закона о пререгистрацији, постојала је општа сагласност да нема капацитета за наставак живота странке”, каже он. Улогу лидера странке Душана Михаиловића он оцењује као „позитивну али несхваћену”.
Када је о будућности реч, Јанаћковић наводи да ће „врло брзо на сцену изаћи један наш огранак који је био у Обреновцу – они ће се вероватно регистровати као Странка зелених Србије”. Неки од оних који гравитирају источној Србији, активни су кроз партију Бошка Ничића Живим за Крајину, а појединци прелазе у друге странке – најчешће у ДС и СДПС Расима Љајића.
„Један број функционера који су остали до краја пробаће да наставе друштвени ангажман бавећи се либерализмом кроз невладину организацију. А није искључено да ћемо кроз догледно време, ако нађемо довољан финансијски и мотивациони капацитет, натенане, без журбе пробати да скупимо потписе и да странку либералних опредељења поново вратимо на сцену”, истиче Јанаћковић.
СДП није поново регистрован јер није било довољно воље за то. „Одређени чланови председништва странке нису имали времена за партијски рад и више су се ангажовали на активностима везаним за њихов лични распоред. Човек не може сам да ради”, каже лидер Небојша Човић за „Политику”, додајући да је време када партија није у власти добар период за проверу лојалности према њој и према идеји коју она заступа, јер се онда најбоље види разлог зашто је неко уопште ушао у партију.
„Са своје стране учинио сам све да СДП постоји. Међутим, поред свега, ово је требало да се догоди, јер очигледно да је у СДП-у, а и у некадашњој Демократској алтернативи, било много прелетача”, истиче Човић, који није желео да открије да ли у његовим плановима за будућност има места за даље бављење политиком.
Одговарајући на питање како се осећа поводом престанка рада СДП-а, он каже: „Осећам се врло добро и немам ниједан једини проблем, поготово што, поред политике као посла, радим и умем да радим и неке друге ствари”.
Српска либерална странка коју су основали Коста Чавошки и покојни Никола Милошевић 24. јануара престала је да постоји, јер није успела да сакупи 10.000 потписа за своју пререгистрацију. Чавошки није желео да говори за наш лист овим поводом, али је у редакцију стигло саопштење Александра Недића у коме се каже да су „чланови и симпатизери странке регистровали Српски либерални савез који ће наставити са радом који је досад био препознатљив у Српској либералној странци (округли столови, трибине, иницирање тема које су важне за Србију и њене грађане)”.
Б. Баковић
——————————————–
Кога нема…
Из активног политичког живота раније су се искључили Драган Веселинов (Коалиција Војводина), Бранислав Ивковић (Социјалистичка народна странка), Бранимир Цоле Ковачевић (Лига за Шумадију), Драган Миловановић (Лабуристичка партија). Подсећања ради, у стари регистар били су уписани и Српска народна обнова Мирка Јовића, Српска светосавска странка Жарка Гавриловића, Нова комунистичка партија Југославије Бранислава Китановића, Демократски форум Леона Којена, Народна странка Милана Парошког, Српски покрет отпора Момчила Трајковића, Покрет за демократску Србију Момчила Перишића, Народна сељачка странка Марјана Ристичевића. Неке од њих су врло рано избрисане из регистра, а неке, попут Грађанског савеза Србије, Странке српског јединства или Демократског центра – у последњих неколико година.
Link ka izvoru: http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Politichka-scena-bez-Liberala-Srbije-SDP-a-SLS-a.sr.html
Ostavite komentar