Smrtonosna brana iznad Valjeva

Olako je manastir Svetih Arhangela, takozvana valjevska Gračanica, otpisan za potapanje, kao i jedan od najlepših prirodno-geomorfoloških ambijenata Srbije, kanjon Sušice, sa brojnim ponorima, estavelama, karstnim vrelima… Baš kao što su «naši političari» pomagali i pomažu otpisivanje Kosova  i naših prirodnih i ekonomskih resursa pride.

Pri projektovanju akumulacije i zarad višedecenijskih profita raznih političarsko-hidrograđevinskih lobija potpuno su zanemarena alternativna rešenja vodosnabdevanja na osnovu više nego dovoljnih rezervi podzemnih voda, kao i opasnosti od ruiniranja istih, ekoloških posledica, pa i seizmičkih. Tako je razvlačena i cela naša privreda, a posebno prirodni resursi i potencijali, a forsirana neprirodna rešenja u funkciji pljačke i  tihe okupacije.

I evo nas pri kraju. Ove jeseni treba da počne završna faza: punjenje akumulacije. To može potrajati godinu-dve dana. Baš isto se dešava sa Srbijom. Formirana je vlada koja ima za zadatak da kroz produžetak zamajavanja dovrši okupaciju. I taman im za to treba još godinu-dve dana.  Tada započinje već potpisana legalizacija rasprodaje poljoprvrednog zemljišta, usaglasiće se preko STO  (Svetske trgovinske organizacije) uvođenje GMO (kad može i bratska Rusija, nije to tako strašno), a početak pregovora za ulazak u EU, opravdaće sve partnerskije odnose sa nepriznatim Kosovom, jer jedino dugoročno rešenje za budućnost nalazi se pod zajedničkim krovom EU.

U toku je prikupljanje potpisa za Peticiju naroda Skupštini Republike Srbije za revidiranje legalnosti i izradu neophodne studije opravdanosti projekta ove hidro- akumulacione brane. Potrebno je 30 000 potpisa da bi se to našlo pred Skupštinom, a evo već skoro dva meseca to se jedva pabirči. A i ako dođe pred Skupštinu, koja odavno nije narodna, šanse da će to biti uvaženo su minimalne.

U toku je i obaveštavanje o poduhvatu Narodni odgovor, ali u uslovima potpune medijske blokade i ponovo demagogijom podgrejanih neosnovanih nadanja od kobojagi nove vlade,  sve je izvesnije otkazivanje prvog roka (6. oktobar) za održavanje Opštenarodne Skupštine.

Prema tome, jasno je da što se nas i naše svesti i savesti tiče, ovi već toliko puta potvrđeni izdajnici, lažovi, lopovi i nesposobnjeakovići, koji se već više od dve decenije smenjuju na vlasti, dobiće još godinu-dve, koliko im je potrebno da dovrše okupaciju i napune akumulaciju. Samo Bog tu može pomoći da podmetne klip lukavcima i prevarantima, da ih navede da se prezaigraju i sami se sapletu na svom ništačinjenju i neznanju. A da nama, do nerazuma lakovernim, kad priznamo da smo obeznađeni u sve njih koji su se dosad vrteli, „u trenu misli premetne“ da prepoznamo pomoć već ponuđenu.

Šta je ustvari smrtonosmna brana iznad grada Valjeva pročitajte na linku SRPSKI ARMAGEDON – VALJEVO, GRAD KOJI ĆE BITI ZBRISAN SA LICA ZEMLJE

Da se vratimo na Stubo-Rovne. Neka bi Bog dao da umesto zloplaniranog «rovarenja» ostanu kao «stub» i da već izgađena brana ostane da nesrazmerno štrči nad jezercem sa nivoom nižim od kota Gračanice i kanjona Sušice. A da se u Srbiji uzdigne «stub» iz «rova» u kome je.

U narednim pasusima citiraću neke, po meni, najbitnije detalje vezane za istoriju, nepodobnosti i moguće rasplete ovog projekta. Detaljnije možete čitati na sajtu Istinoljublja, koji je ponajviše posvećen ovoj tematici. Može se reći da je svojevrsni hroničar zbivanja i baza za podršku svim aktivnostima usmernim ka objašnjavanju i sprečavanju pogubnosti ovog projekta po kulturno-duhovne, prirodne i egzistencijalne temelje ovog kraja Srbije.

«Arhangelska crkva u porti manastira Gračanice, čijim temeljima ni najstručniji arheolozi ne mogaše odrediti starost, koju i sam Vladika Nikolaj ukrasi predivnim kubetom, po uzoru na kube njegovog manastira u Leliću, danas predstavlja mesto, na kome se, iznova, po ko zna koji put, svima nama pravoslavnim Srbima, postavlja pitanje – Kome ćemo se carstvu privoleti? 

…Prvobitno planiran nivo vode u brani, bio je na koti od 333 metra nadmorske visine i nije ugrožavao Crkvu, niti podzemne izvore i rezervoare vode kojima je Valjevo među bogatijim gradovima u Evropi, ali se nečija nezajažljivost i koristoljublje uzdiže iznad nacionalnih interesa, i kasnijom izmenom projekta nivo vode u brani se podiže na kotu od 375 mnv. Punjenje jezera do te kote, podrazumeva – potapanje Crkve Svetih Arhangela, i, kroz krečnjačke šupljine, mešanje jezerske vode sa podzemnim rezervoarima pitke vode, i sve se ovo odvija na sred tektonske pukotine u oblasti koje se očekuju epicentri budućih zemljotresa.

…Brana Stubo-Rovni sagrađena je na trusnom području, krečnjačkom, gde se u neposrednoj blizini nalazi linija razdavanja dve tektonske ploče, Jadarske i Jadranske, to jest, ovo je epicentralno žarište budućih zemljotresa (dokaz ovome je ogromno brdo izdrobljene granitne stene, koje se nalazi uz samu branu; drobljeni granit se sreće samo u pojasima sudaranja tektonskih ploča, u epicentralnim zemljotresnim pojasima). U samom startu, pre početka gradnje brane, nisu urađena obavezna seizmička posmatranja, te se (tek) sada stručnjaci javljaju sa procenama o najvišoj kategoriji opasnosti ove brane od pucanja. Takođe, nije urađena nikada ni procena uticaja buduće brane na životnu sredinu od strane kao izvođača. Tako da je ova brana bezakona i po ovozemnim i po Nebesnim zakonima.

…Episkop Valjevski, gospodin Milutin, je predlagao da se stane, na za sve bezbednoj koti od 333 mnv, i da se tako sačuva i manastir, i zdravlje, i duše, i sami životi ljudi. Manastir je, inače, po uredbi iz 1997. godine, pod zaštitom Vlade naše države – države licemera, koja ga sama i ruši.»

Napominjem da je to potpuno u saglasnosti i sa zaključcima Sekcije za hidrogeologiju Srpskog geološkog društva. U narednim pasusima prenosim najbitnije delove sižea sa tribine organizovane na temu hidrogeoloških aspekata opravdanosti izgadnje akumulacije i jednoglasno usvojene zaključke, koji su proistekli iz diskusija članova SGD na tribini. Osim ove ilustracije na pomenutom sajtu se mogu naći i mnoga druga slična mišljenja stručnjaka i ustanova iz oblasti geologije i ekologije.

Negativni ekološki aspekti

Svetska i domaća iskustva nedvosmisleno pokazuju da su „ stajaće “ vode površinskih akumulacija podložne značajnoj degradaciji kvaliteta ( u odnosu na „ originalni“ kvalitet tekućih površinskih voda), zbog aktiviranja specifičnih biohemijskih procesa. Kroz navedeno predavanje je argumentovano dokazano (kroz rezultate ranijih istražnih geoloških i hidrogeoloških radova) da će površinska voda akumulacije „ Rovni “, u projektovanom gabaritu, imati znatnog hidrauličkog, a time i negativnog hemijskog i mikrobiološkog uticaja na podzemnu vodu karstne izdani „ Lelićkog karsta“. 

Kvalitetne podzemne vode „ Lelićkog karsta“ (inače jednog od najvećih prirodnih podzemnih akumulacija pijaćih voda u Srbiji) danas se koriste za vodosnabdevanje Valjeva (vrelo Paklje, a u sušnim periodima i deo toka Gradca), a u široj zoni akumulacije potencijalno je ugroženo još nekoliko značajnih izvorišta podzemnih voda za potrebe komunalnog vodosnabdevanja i flaširanja stonih voda.

Pored navedenog, ugroziće se i kvalitet voda Gradačkih vrela i samog toka reke Gradac, koji su danas pod posebnim režimom eko-zaštite na republičkom nivou. Koliko znamo, ovakav atak, i negativan eko-uticaj na kvalitetne resurse podzemnih voda, nije zabeležen u svetu – niko, ko je iole ekonomski i ekološki „pismen”, neće praviti površinsku akumulaciju u neposrednoj zoni registrovanih eksploatabilnih rezervi kvalitetnih podzemnih voda, kakve su u obimu „ Lelićkog karsta “.

Poseban, ali do sada potpuno zanemarivan  ekološki aspekt funkcionisanja projektovane površinske akumulacije „ Rovni“, čini nekoliko geološki verifikovanih ležišta metala u njenom neposrednom slivu. Nema nikakve sumnje da će se, rastvaračkim dejstvom vode na rude metala, ostvariti dodatni negativan uticaj na, inače sporan, budući kvalitet vode u površinskoj akumulaciji, ali i u izdani „ Lelićkog karsta “.

Degradacija kvaliteta karstnih podzemnih voda usloviće i degradaciju životnih uslova biljnih i životinjskih vrsta, koje su specifično vezane za čiste karstne vode, i ugroziti njihovu egzistenciju.

Potapanjem doline Sušice i okolnih karstnih terena, sa obiljem karakterističnih morfoloških oblika, bio bi „ izgubljen “ jedan od najlepših tipskih karstnih i, uopšte, prirodnih ambijenata u Srbiji, kojeg čine: kanjon, brojni ponori, estavele, karstna vrela i dr. 

Zbog  svega navedenog aktuelno projektno  rešenje brane i površinske akumulacije „ Rovni “ izuzetno je podložno ekološkoj reviziji i (u skladu sa aktuelnom domaćom legislativom) urgentnoj izradi studije uticaja na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na podzemne vode „ Lelićkog karsta “ , kao neprocenjivi prirodni resurs.

Negativni tehničko-tehnološki aspekti
Osnovne tehničke karakteristike projektovane brane i površinske akumulacije „ Rovni “ su:
– nasuta brana visine 75m (jedna od najviših u Srbiji) – kota maksimalnog uspora je 360 mnm
– kota minimalnog nivoa je 310 mnm
– površina akumulacije je 2,4 – 2,7 km2
– zapremina alumulacije je oko 50 miliona m3
– površina sliva akumulacije je 116 km2
– projektovani vek trajanja je 50 godina

Svi geoinženjerski poduhvati na karstnim terenima, a posebno brane i površinske akumulacije, podložni su izraženom riziku gradnje, zbog specifičnih i nepredvidivih hidrogeoloških i geotehničkih svojstava karsta. Stoga se ovakvi poduhvati, zbog mogućih nesagledivih ekonomskih gubitaka na saniranju terena, izbegavaju, osim u slučajevima kada je to jedino moguće vodoprivredno rešenje (npr. u zemljama Bliskog istoka).

Punjenje  akumulacije „ Rovni “ do predviđene kote je sporno zbog pomenutog dela karstnog, vodopropusnog terena, u slivu Sušice. Nedvosmisleno su dokazane, (pomenutim istražnim radovima), veze između karstnih hidrogeoloških pojava u slivu Sušice, na jednoj strani, i vrela u slivu Gradca, kao i vrela Paklje, na drugoj strani.

Jasno je da će se, u uslovima punjenja akumulacije i značajnog povećanja mase i nivoa vode (hidrostatičkog pritiska) u slivu Sušice, ove veze intezivirati, čime će se ostvariti značajni podzemni oticaji – gubici iz površinske akumulacije „ Rovni “, čiji je iznos, u ovom trenutku, nezahvalno prognozirati. Ocena projektanata je da će podzemni gubici biti oko 0,5 m³/s, ali oni nisu utemeljeni na egzaktnim podacima i proračunima. Na osnovu dosadašnjih saznanja i iskustava može se pretpostaviti da će gubici biti osetno veći.

Pored toga, uslovi formiranja (punjenja) akumulacije, uz uslov projektovanih gubitaka, bazirani su na prosečnim proticajima reke Jablanice koji su, po svemu sudeći, zastareli i sporni i, najverovatnije nedovoljni za punjenje akumulacije u kontekstu projektovanog gabarita i predviđenih podzemnih gubitaka. Pobornici akumulacije „ Rovni “ bi problem deficita voda rešavali prevođenjem dela voda iz susednih slivova (sliv Drine), time  bi se dodatno poskupela realizacija ovog, i inače spornog, vodoprivrednog objekta. Ideja o prevođenju voda iz drugih slivova nije nigde zvanično prezentovana, (u formi studije izvodljivosti ili projekta), niti uneta u odgovarajuće planske dokumente.

Poseban presedan predstavlja ideja o zaptivanju ponora u slivu Sušice i preusmeravanje karstnih voda sa njihovih prirodnih podzemnih tokova u okviru „ Lelićkog karsta “, u površinsku akumulaciju „ Rovni “, time će značajno biti narušena prirodna izdašnost i prirodni režim vrela Paklje i Gradačkih vrela.

ZAKLJUČCI

1. Svrha, ekonomski, ekološki i tehnički aspekti izgradnje brane i akumulacije „ Rovni“ izuzetno su sporni. Nastavak izgradnje treba usloviti objektivnim revizijama, kojima bi se utvrdile ili prognozirale sve negativne ekološke, tehničke i ekonomske posledice realizacije brane i akumulacije u projektovanom gabaritu i u kontekstu projektovane namene.

2. Naša ocena je da brana i akumulacija „ Rovni “ ne treba da se grade u projektovanom gabaritu. 

3. S obzirom  na do sada uložena značajna finansijska sredstva u izgradnju brane i ostale pripremne radove, moguće rešenje je izgradnja niže brane i formiranje akumulacije manjeg gabarita, kojima se ne bi ugrozili podzemni vodni resursi „ Lelićkog karsta “ i navedeni spomenici kulture, a eliminisali bi se i tehnički problemi i dodatna finansijska ulaganja u prevazilaženje deficita voda za punjenje površinske akumulacije. Svakako da temeljnom i objektivnom revizijom treba definisati ekonomsku održivost i funkcionalnost takvog rešenja, s obzirom da i ono iziskuje nastavak značajnih finansijskih ulaganja.

4. U kontekstu  prethodnog, maksimalnu kotu nivoa vode u „ smanjenoj “ površinskoj akumulaciji treba projektovati tako da bude neznatno ispod kote terena crkve  „ Gračanica“, s obzirom da je upravo u ovoj zoni granica dve hidrogeološke sredine vodopropusnih i vodonepropusnih stena. Na ovaj način bi se, kako je već istaknuto, izbeglo ugrožavanje i spomenika kulture i značajnih vodnih resursa „ Lelićkog karsta“ i kanjona Sušice kao izuzetne prirodne lepote.

5. Kod regionalnih  korisnika koji iskažu deficit voda u komunalnom ili tehničkom vodosnabdevanju, rešenje predstavljaju neuporedivo racionalniji zahvati raspoloživih resursa podzemnih voda.»