Bušenje škriljaca sa gasom izaziva zemljotres !

Britanska vlada saopštila je da bi metod vađenja gasa iz uljnih škriljaca trebalo da bude obnovljen, uprkos sumnjama da ova metoda izaziva zemljotrese.
Zemljotres
Istraživačko bušenje škriljaca sa gasom treba da bude obnovljeno pod strogom kontrolom „kako bi se umanjila opasnost od seizmičkih aktivnosti“, rekao je britanski ministar energetike Edvard Dejvi, a prenosi agencija AFP.
Britanska energetska kompanija „Kuadrilja risorsis“ (Cuadrilla Resources) je bila prinudjena da zaustavi istraživanja u oblasti Lankašir, na severozapadu Engleske, pošto se veruje da je njen rad u aprilu 2011. godine uzrokovao zemljotrese jačine 2,3, a u maju jačine 1,5 stepeni Merkalijeve skale.
„Moja odluka se bazira na dokazima i rezultat je detaljnog naučnog istraživanja,“ rekao je Edvard.
On je poručio da je gas iz uljnih škriljaca „novi energetski resurs“ Britanije koji bi mogao doprineti energetskoj bezbednosti i smanjiti zavisnost od uvoznog gasa.
Hidraulično lomljenje ili „fraking“ je tehnika u kojoj se pod visokim pritiskom u kamene formacije ubrizgavaju veliki količine vode, peska ili hemikalija kako bi se oslobodio gas.

Bugarska će morati da preispita novi zakon o gasu iz škriljaca

Bugarska je odlučila da zabrani istraživačko bušenje škriljaca sa gasom zbog zabrinutosti oko ekološkog uticaja

 
photo

Demonstranti uzvikuju parole i nose transparent na kojem piše „Zabranite ispitivanja gasa iz škriljaca hidrauličnim lomljenjem“, tokom skupa u centru Sofije 14. januara

Novi zakon u Bugarskoj kojim se zabranjuje hidraulično lomljenje ili „frakturisanje“, možda će morati da se preispita, s obzirom da eksperti kažu da se njime praktično blokiraju sve procedure bušenja i ispitivanja terena povezane sa istraživanjem i vađenjem nafte i prirodnog gasa u toj zemlji.

Eksperti kažu da će se odredba zakona prema kojoj pritisak koji se koristi za bušenje ili vađenje nafte i prirodnog gasa ne može da premašuje 20 atmosfera, odraziti na sva bušenja koja su rađena na 200 metara dubine ili još niže.

Bugarska je postala druga zemlja članica EU koja je zabranila hidraulično lomljenje i slične tehnike istraživanja i vađenja gasa iz škriljaca u zemlji i u svojim teritorijalnim vodama u Crnom moru.

Zakon, koji je parlament usvojio sa 166 glasova za i 6 protiv 18. januara, nakon masovnih protesta aktivista za zaštitu životne sredine, stupio je na snagu 24. januara. Prekršioci zakona suočavaju se sa kaznom od do 50 miliona evra.

Američki energetski gigant Ševron dobio je u junu dozvolu da koristi hidraulično lomljenje ili „frakturisanje“ gasnih škriljaca u severoistočnoj Bugarskoj. Kompanija sada ima tri meseca da preradi svoje planove u skladu sa novim zakonom ili će joj dozvola biti oduzeta.

Valentin Nikolov, zamenik šefa poslaničke grupe vladajuće stranke desnog centra GERB, izjavio je da je odluka pokazala da njegova stranka „sarađuje i sluša mišljenje civilnog društva“.

Ohrabrena uspehom svoje kampanje protiv hidrauličnog lomljenja, Građanska inicijativa za zabranu istraživanja i vađenja gasnih šrkriljaca u Bugarskoj sada usmerava pažnju na susednu Rumuniju, gde bi Ševron za nekoliko meseci trebalo da počne bušenje gasnih škriljaca.

Ta grupa, koja je organizovala skupove u Bugarskoj, rekla je na konferenciji za novinare da je izradila nacrt otvorenog pisma rumunskim vlastima, pozivajući ih da obrate pažnju na tu kontroverznu tehniku.

Gas iz škriljaca je prirodni gas koji se nalazi u prirodnim rascepima i pukotinama u podzemnim formacijama. Tehnika hidrauličnog lomljenja, kojom se pod visokim pritiskom ubrizgavaju voda, pesak i hemikalije, pomaže da se otvore pukotine i oslobodi gas.

„Taj metod je štetan”, izjavio je za SETimes Borislav Sandov, osnivač Građanske inicijative. „On je zatrovao vodu i zemljište na mnogim mestima u svetu. Postoje desetine ili čak stotine takvih slučaja u Sjedinjenim Državama, u Nemačkoj, u Poljskoj. On takođe izaziva zemljotrese, kao što je istaknuto u zvaničnim izveštajima Geološkog društva Ohaja.“

Bugarski ministar energetike i ekonomije Trajčo Trajkov izjavio je za televizijsku stanicu bTV da ruski Gazprom trenutno naplaćuje Bugarskoj više od 382 evra za 1.000 kubnih metara prirodnog gasa, dok zemlje koje imaju gas iz škriljaca plaćaju 76 evra za 1.000 kubnih metara.

„Odluka parlamenta uskraćuje nam argumente u pregovorima sa Rusima“, rekao je ministar.

Bugarska, koja kupuje 98 odsto svog gasa od Gazproma, možda sedi na između 300 milijardi kubnih metara i bilion kubnih metara gasa iz škriljaca, izvestila je novinska agencija Blumberg, navodeći procene bugarskog ministarstva energetike i ekonomije.

Ivan Ivanov, član parlamentarnog odbora za ekonomiju, energetiku i turizam — i poslanik stranke Demokrate za jaku Bugarsku — izražava žaljenje zbog usvajanja zabrane, ali je zadovoljan što je njegova stranka glasala protiv te mere.

„Naš stav zasnovan je na nekoliko principa — uglavnom na tome da je energija element nacionalne bezbednosti zemlje“, rekao je on za SETimes. „Nastojanja bi stoga trebalo da budu usmerena na osiguravanje energetske bezbednosti Bugarske i njenu energetsku nezavisnost. Istraživanje i vađenje gasa iz škriljaca može da pomogne istovremenom ostvarivanju oba cilja.“

Drugo, Bugarska bi bila u stanju da smanji svoju zavisnost od Gazproma, koji, iskorišćavajući svoj monopol, nastavlja da podiže cenu prirodnog gasa koji isporučuje zemlji, nastavio je Ivanov.

„Treće, konkurentnost bugarske robe će se povećavati, jer će cena glavnog energetskog izvora, a to je prirodni gas, biti puno manja“, rekao je on.

Jednostrana zavisnost Bugarske od Gazproma omogućava Rusiji da igra određenu ulogu u procesu donošenja političkih odluka u zemlji, kaže Ivanov.

„Gazprom, koji sprovodi geostrateške planove [Vladimira] Putina kroz svoju politiku, znao je da će, ako Poljska, Rumunija i Bugarska počnu da vade gas iz škriljaca, zapadni put za isporuku ruskog prirodnog gasa biti efektivno presečen“, rekao je on.

 

Šta mislite o ovome?

Ostavite komentar