CRNOGORSKO PLEME ĐUKANOVIĆA ŽELI DA KOPA NIKL PO SRBIJI ?!

Iza firme “Srbija nikl”, koja je zainteresovana da ulaže u istraživanje i eksploataciju rude nikla na području Topole, Mokre Gore i Vrnjačke Banje, stoji Ana Kolarević, sestra bivšeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića koja je zapravo pravni predstavnik porodičnog biznisa crnogorskog plemena Đukanović

Sestra Mila Đukanovića želi srpski nikl

Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostomog planiranja, imao je na umu „Srbija nikl“ kada je saopštio da postoji investitor spreman da na tri lokacije u Srbiji uloži 1,2 milijarde evra u nalazišta nikla, ali nije želio da kaže o kome je reč.

Sagovornik Blica dobro upućen u najavljena istraživanja, tvrdi da je reč o „Srbija niklu“ koji predvodi Ana Kolarević, sestra Mila Đukanovića, jer se ona pre nekoliko dana sastala sa ministrom Bačevićem i tada su se i vodili razgovori u tom pravcu.

Ministarstvo: Nema razloga za paniku

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja navodi da ne postoji razlog za zabrinutost građana zbog najavljenog istraživanja nalazišta nikla na teritoriji Srbije, jer eksploatacija nije planirana u skorije vreme. Istaknuto je i da resorno ministarstvo ne poseduje informacije o masovnom pomoru stanovnika u zemljama u kojima se vrši prerada i eksploatacija nikla, kao što su Turska, Rusija i Amerika.

– Sa Anom Kolarević tu je i Radomir Vukčević, bivši profesor na jednom metalurškom fakultetu u Australiji. On je i predstavnik australijske firme BHP Biliton koja ima akcije u ‘Europian niklu’, inače kompaniji koja 2006. nije uspela da ostvari nameru da u Mokroj Gori pravi rudnike nikla – kaže sagovornik tog lista.

Kolarevićeva i Vukčević su, prema njegovim rečima, prethodno tražili dozvolu da za niklom tragaju kod Višegrada, poznatoj po izdašnoj žili ove rude. Medutim, tamo su ih odbili.

U Srbiji se na planu eksploatacije nikla još ništa ozbiljnije nije uradilo pa se stručnjaci tvrde da bi to bila opasnost za životnu sredinu.

Reditelj Emir Kusturica kaže da „svi podaci i sva iskustva sa terena gde je eksploatisan nikl govore o poražavajućim rezultatima po zdravlje stanovništva u radijusu od 100 kilometara od mesta eksploatacije“.

Možda neki misle da je bolje biti mrtav nego siromašan, možda se kriza doživljava kao panika u kojoj je opstanak moguć samo na pokretanju velikih poslova. Ja mislim da bi Srbija imala mnogo više koristi kada bi se zasadilo milion hektara šljiva, krušaka i višanja i tako dobila veća šansa da se preživi, nego što se firmama za koje ne znamo ko iza njih stoji otvara prostor za tobožnje ispitivanje – kaže Kusturica.

KO JE ANA KOLAREVIĆ : Британски часопис „New Economy“ прогласио је Ану Коларевић за најбољег пословног адвоката у 2009. години. Као један од разлога за ово признање, жири специјализованог часописа навео је да она заступа 80 одсто свих страних компанија и појединаца који послују у Црној Гори, истичући да је „Ана Коларевић ваш водич да учините да Црна Гора ради за ваш бизнис“. Ове године магазин „World Finance“ доделио јој је признање за најбољег адвоката у Црној Гори.

Радила је као судија Основног, Вишег и Врховног суда, а адвокатуром се бави последњих шест година. За то време била је посредник у највећим приватизацијама – Југопетрола, Телекома, Никшићке жељезаре. Заступала је Црногорску комерцијалну банку, Хипо банку, руску компанију Сонуба, као и канадског милијардера Питера Манка, који је купио ремонтни завод „Арсенал“ у Тивту, а и свог брата Мила по тужби коју је покренуо против Жељка Ивановића, директора подгоричких новина „Вијести“.

Премијер је тужио Ивановића због душевних болова, након што је директор „Вијести“ изјавио да сумња да иза претходног физичког напада на њега стоји Ђукановићева „биолошка и криминална породица“. Ана Коларевић је за ову увреду у братовљево име тражила милион евра. Иако је добила процес, надокнада за претрпљени премијеров бол износила је знатно мање – двадесет хиљада евра.

Сестра премијера Ђукановића важи за врло речиту и способну, а њен рад прате и немале контроверзе. Као судија Врховног суда у спору око хотела „Авала“ пресудила је у корист компаније Беплер и Џејкобсон. Тада је донела пресуду којом је Тендерској комисији наложено да потпише уговор о купопродаји „Авале“ са поменутом компанијом, која је била другорангирана, и за суму нижу од тражене. Врло брзо је дала отказ на месту судије, а један од првих клијената у адвокатској канцеларији био је управо Беплер и Џејкобсон који је, према писању медија, на темељима „Авале“ саградио хотел чији габарити знатно превазилазе постојеће планове и дозволе. На критике да њени клијенти одлично пролазе због рођачких и пословних веза које има, једном приликом је одговорила: „Полазећи од дефиниција појмова непотизма и клијентелизма сматрам да ни по једном основу томе не припадам… Никада нијесам била политички ангажована и никада нијесам имала ту врсту ни политичке ни функционалне моћи. Да ми је макар функционална моћ била потребна, не бих се добровољно на врхунцу своје каријере одрекла своје функције судије Врховног суда.“ Затим је додала: „Да, врло сам моћна и утицајна“, што јој истини за вољу нико и не спори, као ни чињеницу да је Правни факултет завршила у рекордном року и са високим просеком.

Поседује акције Прве банке, која слови за породичну с обзиром на то да већинске акције има Ацо Ђукановић, а одређени удео припада и премијеру Ђукановићу. Такође, била је један од власника Прве приватне гимназије у Црној Гори „Луча“. Школарина у овој гимназији, отвореној 2004. а затвореној септембра ове године, износила је 5900 евра на годишњем нивоу. Власница је и фирме за консалтинг и менаџмент Edu Cons.

Када су у питању финансије Ане Коларевић, прошле године Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ) објавио је дугачак извештај, у ком се износе озбиљне оптужбе на рачун пословања породице Ђукановић, а чији је наслов „Ђукановићева Црна Гора као породични бизнис“. Ђукановићи су наводе текста одбацили карактеришући их као „пуцањ у празно“. По том извештају Ана Коларевић поседује четири стана у Подгорици а њено укупно богатство процењује се на око 3,5 милиона евра. Према истом извору њен син Един Коларевић власник је три фирме. Един је био у Управном одбору рукометног клуба Будућност, који је кренуо од нуле, затим освојио две титуле, али ће се због недостатка новца и подршке вероватно вратити на позицију са које је почео. Иако је уложио доста „сопственог новца и енергије“, млади Коларевић је на крају одустао и изашао из управног одбора остајући пријатељ клуба. Син Ане Коларевић се школовао у иностранству, а на сајту њујоршке агенције за продају некретнина пише да је у априлу 2006. купио стан у Њујорку за 877.500 долара.

Nikal – tihi ubica

Nikal je najalergeniji među metalima, magnetičan je i najčešće dolazi u legurama s bakrom, kromom, željezom i cinkom, koje se koriste u rafinerijama u proizvodnji goriva, izmjenjivača topline, ventila, proizvodnji nakita, zakovica za odjeću, metalnih novaca, kuhinjskog pribora, medicinskih proteza i magneta.

Soli nikla se koriste u elekto prekrivanju metala radi zaštite od korozije, proizvodnji boja, keramike, baterija ali i kao katalizator u prehrambenoj industiji. Spojevi s niklom su prisutni i u okolišu posebno u dimu cigareta i to nikal-karbonil koji je i snažan kancerogen.

>>ALERGIJA NA NIKAL

Također nikal se nakuplja uz ceste u obliku fine prašine, a kao poljedica abrazije metala na vozilima i korištenja benzina koji sadrži nikal. U okolinu nikal dolazi još i iz metalurške industrije, i sagorijevanja fosilnih goriva, kao i odlaganja i spaljivanja otpada.

Ali ljudska djelatnost nije jedini izvor nikla, on se prirodno nalazi u Zemljinoj kori, te u atmosferu i na površinu može doći uslijed erupcija vulkana ili erozijom stijena. Stoga ga nalazimo i u nezagađenim tlima, a prenosi se i nezagađenim vodenim tokovima, čak je bio detektiran i u snijegu koji je pao na Montreal u Kanadi i to u koncentraciji od 200 – 300 µg/L.

Kako smo izloženi ?

Nikal u tijelo može doći i ingestijom i inhalacijom i kontaktom preko kože. Djeca i odrasli su najčešće izložena inhalacijom tj. udisanjem atmosfere koja sadrži čestice nikla, a posebno u atmosferri ispunjenoj duhanskim dimom. Također određene količine nikla mogu dospjeti u organizam iz hrane ili vode u kojima se prirono nalazi ili one koja je kontaminirana npr. procjeđivanjem iz posuda za kuhanje.

Naime, iz posuda od nehrđajućeg čelika nikal može prijeći u hrani kod korištenja kiselih namirnica i pri temperaturama vrenja. Hrana koja je prirodni izvor nikla je kokos, koštuničavo voće, soja i zob, kao i kamenice ili losos koji akomulira nikal iz zagađenih voda. Nikal u većim koncentacijama može biti prisutan i u povrću kao što je grašak, grah, kupus, špinat i salata.

Neke biljke i bakterije u svojim enzimatskim sustavima sadrže nikal stoga on i spada među biogene elemente ali za ljudsku populaciju on se ne smatra esencijalnim nutrientom. Ipak u svijetu faune kod nekih životinja eksperimentalno se inducirao nedostatak nikla koji je izazvao smanjenje rasta, nenormalnu morfologiju, vjeruje se da može služiti i kao ligand u poboljšanju absorpcije željeza u probavnom traktu.

Koje su opasnosti?

U tijelo nikal može ući apsorpcijom preko kože, ingestijom ili udisanjem. Nikal ulazi u obliku topivih i netopivih soli, topive soli se direktno absorbiraju dok netopive soli stanice fagocitiraju, što znači da ih uvlače u sebe u svojim staničnimorganelama pokušavaju metabolizirati, eliminirati ili neutralizirati.

Kada stanice respiratornog sustava fagocitiraju nikal-bisulfid ili nikal-oksid mogu pokrenuti karcinogene pocese. Topive soli se absorbiraju kroz probavni trakt i to uglavnom iz vode ili hrane, ali ipak najveći dio tako unešenog nikla se i izluči fecesom. Topivi nikal koji dospije u krvotok može se akumuliati u bubrezima, a dio izlučiti urinom.

U općoj populaciji najčešći su problemi s kožom; alergije i dermatitisi uslijed kontakta ili uslijed bušenja tj. piercinga kada nakit koji sadrži nikal dođe u direktni kontakt s otvorenom ranom što najčešće traje dok koža ne epitelizira. Osim toga alergije mogu izazvati i zubne proteze i korekturni aparatići koji sadrže nikal, a najbizarnije ali istinito je da i ugrađene ortopedske proteze kao što su kukovi ako sadrže nikal mogu senzibilizirati osobu na nikal i/ili izazvati alergije.

Najčešće trovanje nikolm je ipak prisutno u radnom okolišu, zabilježen je povećan broj karcinoma pluća kod radnika koji su na radnom mjestu izloženi prašinama nikla kao i astme. Neki spojevi s niklom mogu izazvati oštećenja bubrega i jetre koji mogu dovesti i do smrti, a kod trudnica mogu izazvati spontane pobačaje ili prirođene mane kod novorođenčadi. Trovanje niklom se dijagnosticira određivanjem koncentracije nikla u urinu.

Svjetska zdravstvena organizacija klasificirala je spojeve s niklom (soli) u prvu grupu kancerogena tj. kao ljudski kancerogen dok je u metalnom obliku klasificiran u drugu B skupinu kao mogući kancerogen za ljudsku populaciju. Dozvoljene količine nikla u vodi za piće su 20 µg/L, te 50 mg/kg u tlu, prema Evropskoj direktivi, koja je 1996. donijela i direktive o restrikciji upotrebe nikla u proizvodima koji mogu biti u dodiru s kožom duže vrijeme (nakit, zakovice na odjeći, patent zatvarači i sl.)

Kao i kod nekih drugih metala na žalost sami ne možemo učiniti mnogo da se zaštitimo od prevelike izloženosti niklu, ali s druge strane i na sreću u svakodnevnom životu i nismo izloženi velikim koncentracijama.

Ipak kad kupujete nakit pogledajte gdje je proizveden, tj. ako nije proizveden u Evropskoj uniji da li ima oznake CE što znači da je proizveden negdje drugdje ali za poznatog kupca na kontroliran način. U boljim katalozima kozmetike i nakita u opisima artikala već stoji da li nakit sadrži nikal. Isto vrijedi i za posude za kuhanje koje su napravljene od nehrđajučeg čelika, a od kojih neke u svojim legurama imaju, a neke nemaju nikal.

Šta mislite o ovome?

Ostavite komentar