SKANDALOZNO Bivša vlast finansirala samo podobne medije
Kompaniji „Ringijer Aksel Špringer“ na ime ekoloških projekata država odobrila čak 60.560.000 dinara naših para
Fond za zaštitu životne sredine, čiji je predsednik UO bio ministar Oliver Dulić, firmi „Ringijer Aksel Špringer“, koja izdaje dnevne novine „Blic“, odobrio je 60.560.000 dinara iz budžeta, otkriva Informer! Po tadašnjem kursu, to je bilo čak 572.000 evra, a sve je rađeno po osnovu dva ugovora za navodne ekološke projekte!
Prvi ugovor potpisan je u januaru 2011. na ime sufinansiranja projekta „Zaštita životne sredine i ekološki problemi“. Prema raspoloživoj dokumentaciji, izdavač „Blica“ je zahtev podneo 20. januara, a već sutradan mu je odobren iznos od 49.560.000 dinara (po tadašnjem kursu 472.000 evra)!
Novac bespovratno
Drugi ugovor, na ime projekta „Očuvanje i unapređenje životne sredine u RS“, sklopljen je u martu 2012. godine, a Dulićev fond je po ubrzanoj proceduri odobrio 11 miliona dinara (tada 100.000 evra). „Ringijer“ je, navodi se u dokumentaciji, prijavu poslao 27. februara, dok je UO Fonda isplatu odobrio 1. marta. Oba ugovora potpisale su direktorka Fonda Željka Jurakić i direktorka „Ringijera“ Jelena Drakulić Petrović, a odobrena sredstva su bespovratna!
Iako ovi astronomski ugovori ukazuju na osnovanu sumnju da je bivša vlast preko njih potkupljivala tiražni dnevni list, bivši ministar Dulić za Informer tvrdi da o tome „nema ni govora“. Dulić, naime, objašnjava da je morao da troši državne milione na medije zato što je „veliki problem zaštite životne sredine bio nizak nivo svesti ljudi“?!
– Odlučili smo, u skladu s preporukom Evropske komisije, da finansiramo sve medijske projekte koji se time bave. Nije tačno da je isplaćeno toliko novca firmi „Ringijer“ tokom 2011. Isplaćeno im je je 30 miliona dinara, za sva njihova izdanja, a u 2012. godini još ništa. Projekat je bio otvoren cele godine i gotovo svi mediji su učestvovali. Cela ideja dala je velike rezultate, jer je u medijima ova tema bila izuzetno prisutna – tvrdi Dulić i naglašava da nikada ni sa jednim urednikom nije razgovarao o uređivačkoj politici. Na našu primedbu da bi se samo odobravanje isplate skoro 600.000 evra moglo protumačiti kao potkupljivanje, on kaže:
– Ponavljam, nema ni govora o tome, niti sam ja ikada o tome razgovarao s urednicima, a verujem da oni na to nikad ne bi ni bi pristali – ističe Dulić.
Direktorka Fonda za zaštitu životne sredine Željka Jurakić juče nije odgovarala na naše pozive i poruke. Direktorka „Blica“ Jelena Drakulić Petrović u svom odgovoru navodi da kompanija „Ringijer Aksel Špringer“ izdaje najtiražnije dnevne novine i magazine, a u vlasništvu ima i najposećenije internet portale.
– Naša kompanija, sa skoro svim izdanjima, izabrana je da učestvuje u akciji „Očistimo Srbiju“. Taj posao smo obavili profesionalno i odgovorno. Ovaj ugovor, inače, ni na koji način nije mogao da utiče na našu uređivačku politiku, jer 30 miliona dinara, koliko smo naplatili, čini manje od jedan odsto naših ukupnih prihoda – tvrdi Drakulićeva.
Zloupotreba položaja
Predsednik NUNS Vukašin Obradović za Informer ocenjuje da su ovo samo dva primera u nizu ugovora koji su razna ministarstva potajno sklapala s medijima.
– O tome najbolje svedoči izveštaj o uticaju na medije, koji je svojevremeno pisala Verica Barać. Ako je ovo učinjeno mimo javnosti, bez učešća drugih medija, svakako je reč o nedozvoljenom odnosu vlasti i medija, zloupotrebi položaja i kupovine uticaja – naglašava Obradović.
Ljiljana Smajlović, predsednica UNS, za naše novine kaže da ovde može biti reči o kupovini povoljnog tretmana u medijima jednog političara, ministarstva i stranke.
– Ne znam detalje, ali u svetlu izveštaja Verice Barać, može se reći da je budžetski novac trošen za povoljno pisanje o jednom političaru i stranci, što je zakonom strogo zabranjeno! – zaključuje Smajlovićeva.
Mogli da plate čak 2.422 čistača!
Za više od 60 miliona dinara, koliko je Fond za zaštitu životne sredine odobrio firmi „Ringijer“, moglo se platiti skoro dve i po hiljade radnika koji bi radili na čišćenju Srbije.
Kako je pokazala računica Informera, budući da je prosečna plata radnika u gradskoj čistoći oko 25.000 dinara, za ovaj novac moglo se platiti tačno 2.422 đubretara!
Inicijativom Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja pod tadašnjim ministrom Oliverom Dulićem je poništena odluka Vrhovnog suda iz 2011god. da je za ovakve odluke stanara-vlasnika potrebno 100% potpisa i ministarstvo je preuzelo ulogu Vrhovnog suda.Poništavanje odluke je doneto zbog navodnog javnog interesa,zbog održavanja stambenih zgrada,problema sa prokišnjavanjem zgrada.Niko nije spomenuo mobilne kompanije i bazne stanice,ovaj zakon se odnosio i na njih.Ovim zakonom je ugroženo Ustavno pravo mirnog uživanja imovine građana,to znači da glas komšije iz prizemlja solitera može da odluči o postavljanju trafo stanice i bazne stanice iznad glave komšije na poslednjem spratu iako se on protivi toj ideji.
Pored ugrožavanja zdravlja ljudi,blizina bazne stanice mobilne telofonije višestruko umanjuje vrednost nekretnina u njenom neposrednom okruženju,vlasnici nekretnina trpe veliku materijalnu štetu koja se u stambenim blokovima može izraziti u milionima eura.