Нови Сад – Да не беше буре са афлатоксином у млеку, мало би Срба уопште чуло за зеолит, минерал који, природно, уништава не само тај, већ и низ других отрова и тешких метала у храни, води, земљишту… И који, управо због тога, зову и чаробни камен. А њега, само у копу Опчиште, на падинама Фрушке горе, има око 700.000 тона што је довољно за исплативу експлоатацију у наредних 100 година!
„Реч је, заправо, о копу туфа или стене вулканског порекла која се користи као додатак у производњи цемента и чије резерве су овде процењене на око 1,8 милиона тона. Испитивања су, међутим, показала да је проценат клиноптилолита, а то је најквалитетнија врста зеолита, овде врло висок и да су његове резерве око 700.000 тона“, објашњава Драгић Максимовић, рударски инжењер и некадашњи директор производње у Беочинској фабрици цемента (БФЦ).
За четврт века колико је радио у тој компанији, он је упознао сваки педаљ једине панонске планине и први је указао и на значај налазишта зеолита. Уз остало је иницирао и да на Опчишту, својевремено, уради педесетак бушотина на дубини од 200 метара. Добијени узорци проверени су на београдском Институту за нуклеарне и минералне сировине.
„Њихов налаз смо добили још 1999. и он је, недвосмислено, потврдио и висок садржај и изузетан квалитет клиноптилолита, који је у самом врху у Србији. Овде, иначе, годишње може да се добије између осам и десет хиљада тона овог минерала. Радило би се у јамском копу, дакле без нарушавање природе, а почетна улагања не би премашила 100.000 евра“, каже саговорник „Новости“.
Опчиште лежи 400 метара поврх манастира Беочин и до њега води блатњав, у шибље већ готово сасвим зарастао пут. Захваљујући и Максимовићевом залагању, пре десетак година, оно је изузето из приватизације БФЦ коју је тада купио француски „Лафарж“, да би, доцније, припало је НП „Фрушка гора“.
Максимовић је, у међувремену, отишао из „Лафаржа“, али је наставио да куца на многа врата, од покрајинских до републичких, не би ли надлежне убедио да узму благо које је природа дала. Додуше, у овом тренутку је нејасно ко би, заправо, требало да покрене експлоатацију. После одлуке Уставног суда да део Закона о надлежностима Војводине прогласи неуставним, НП „Фрушка гора“ више не припада покрајини, али га ни република још није потпуно преузела.
„Заиста је мање важно ко ће то да уради, битно је да се искористи ово заиста непроцењиво богатство“, каже Максимовић.
„Плашим се, само, да ће, како то у нас Срба пречесто бива, и афлатоксин, и загађено млеко, а тиме и важност зеолита, пребрзо бити заборављени. И да ће требати још нека слична афера да нас на њега подсети.“
Повећава принос
Поред тога што из сточне хране апсорбује не само афлатоксин, већ и низ тешких метала, зеолит земљиште чисти од пестицида, а воду од амонијака и других штетних материја. У Јапану, САД и Канади се, по хектару, користи од 1,2 до 1,5 тона овог минерала, а вишегодишње искуство је, прецизира Максимовић, показало да то принос пиринча повећава до 17, пшенице до 15, плавог патлиџана до 55, а шаргарепе чак до 63 процента.
Исплативо
Према врло прецизној калкулацији коју је Максимовић направио, укупан трошак вађења и прераде клиноптилолита на Опчишту био би тачно 8.829 динара или мање од 100 долара по тони. На светском тржишту цена најквалитетнијег клиноптилолита, иначе, достиже 160 долара.
Fruška Gora je po mnogo čemu interesantna planina. Za svaku pohvalu je ono što u vezi sa zeolitom radi gospodin Maksimović, ali to nije sve kada je u pitanju Fruška Gora. Čortanovci su na obroncima Fruške Gore predivan kraj sa izvanrednom klimom. Vazduh je u tom kraju lekovit. Naročito pogoduje ljudima koji pate od srčanih tegoba i astme.
Kada se putuje vozom u predelu stanice Čortanovci Dunav gubi se veza mobilnim telefonom, i to je jedna interesatna pojava, ali ne samo na tom mestu. Nedavno sam razgovarao sa jednim čovekom koji je često krstario Fruškom Gorom, i od njega sam saznao da se na više mesta na toj planini gubi veza mobilnim telefonom, a to je ipak jedna interesantna pojava koju bi trebalo proiučiti. Nadam se da će doći vreme kada će se naći neko koji će Frušku Goru temeljito istražiti.
Branko Mićić