Javna debata o GMO

Одбор за заштиту животне средине Скупштине Републике Србије, организовао је данас у Дому Народне скупштине прво јавно слушање, тачније дебату, на тему: „Утицај генетички модификованих организама на животну средину и здравље.“

Програм је био подељен на три панел-дискусије, а уводничари су били представници министарстава која се баве овом темом, осим представника министарства здравља који је потврдио учешће али се није појавио, затим еминентни стручњаци из области пољопривреде, професори Пољопривредног, Биолошког факулета, неколико асоцијација и удружења.

У публици су седели представници бројних удружења који се баве заштитом животне средине, еколошким темема, али и директори института и стручњаци у овој области. Утисци дискусије показали су да већина присутних жели да се јавност пре свега упозна са свим аспектима и последицама примене генетски модификованих организама на живот и здравље, али и са дугорочним економским последицама присуства ГМО у Србији.

Издвојићемо свакако излагање проф. др Миодрага Димитријевића  са Катедре за генетику и оплемењивање биљака Пољопривредног факултета у Новом Саду, који је једноставно, сликовито и стручно објаснио последице увођења ГМО у Србији. Проф. Димитријевић је посебно истакао последице евентуалног увођења ГМО у пољопривреду, пре свега потпуно губљење независности на том пољу. Притом, наше предности су у право у овој области, како конвенционалне тако и органске пољопривреде, о чему су говорили и неки од уводничара, као и они коју су учествовали у дискусију.

На скупу су учествовали и проф. др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета, и Ирена Барет представник Покрета „СТОП ГМО

Занимљиви су били и подаци које је изнео директор Института за ратарство и повртарство из Новог Сада, проф. др Борислав Кобиљски, да су њихова истраживања показала присуство ГМ кукуруза на подручју Војводине. Он је такође изнео податак да се вредност извезеног домаћег кукуруза мери цифрама 400 и 500 милиона евра годишње, а да би гајењем ГМ кукуруза држава остала без овог прихода, као и да многе земље Европе и ЕУ нису прихватиле ГМО.

У дискусији су се, између осталог, поново наметнула питања шта је са истрагом у вези са ГМ сојом, под којом је, чуло се на скупу, било засејано чак 1000 хектара.

Из публике је стигло и упозорење да Европска банка за обнову и развој планира да кредитира српске пољопривреднике са чак 40 милиона евра, али је питање које ће семе и које услове морати да прихвате. Новац, ипак, није највећа вредност.

Скуп је водила и завршну реч дала Милица Војић Марковић, председник Одбора за заштиту животне средине Скупштине Србије, која је истакла да је ово само прва у низу дебата на ову тему, као и да ће посланици бити упознати са мишљењима и директним захтевима учесника.

Иако је најављен директан пренос ове дебате, до њега није дошло јер је у исто време у Великој сали одржавана скупштинска седница па су све камере биле усмерене у том правцу.

Посланик Партије уједињених пензионера Србије Константин Арсеновић казао је да је већина учесника на скупу изразила велики отпор према ГМО. Он сматра да је могуће наћи компромис између захтева Србије да се не дозволи увоз ГМО и Светске трговинске организације (СТО), која не дозвољава експлицитне забране увоза и извоза било које робе, па ни ГМО, а која је садржана у важећем Закону о ГМО.

„Нема потребе ни мењати закон. Постоји могућност објективно да се уведе одређени ембарго, односно контрола увоза, али је питање колико смо ми као држава спремни и способни да то реализујемо“, казао је Арсеновић.

Šta mislite o ovome?

Ostavite komentar