Srebrna voda zabranjena

U Srbiji se na svakom koraku prodaje srebrna voda, koja je u Evropi zabranjena. U EU srebro uopšte nije predviđeno da bude sastavni deo dijetetskih proizvoda. U Americi se desilo da su ljudi koji su pili srebrnu vodu posiveli, jer mi se taj metal nataložio u tkivima i sluzokoži, a to je trajno stanje – kaže Stevanovićeva.
Сребрна вода је конвенционални назив за препарате који садрже различите облике сребра, најчешће у воденом вехикулуму. То могу бити суспензије наночестица металног сребра (тзв. колоидно сребро), раствори који садрже јоне сребра или препарати у којима су једињења сребра везана за протеине дисперговане у води. Ови препарати се налазе у слободном промету на тржишту већине земаља и значајно варирају по свом садржају.
Сребрна вода се данас рекламира као универзални антибиотик без нежељеног дејства. Међутим, у студији спроведеној 1995. године на 9 препарата колоидног сребра, два производа су већ садржала микроорганизме, четири су показала антибактеријско дејство in vitro, а концентрација сребра је имала тенденцију да опада са временом у свим препаратима. Америчка Агенција за храну и лекове (ФДА) је у својим испитивањима нашла да су препарати колоидног сребра садржали између 15,2% и 124% од декларисаног садржаја. С обзиром на то да сребро може да проузрокује аргирију, те да вероватноћа добијања аргирије директно зависи од количине слободног сребра, као и антибактеријска моћ „сребрне воде“, то је ФДА донела закључак да »опасност од употребе препарата колоидног сребра превазилази било коју очекивану корист«.^[1]
Између 1993. и 2002. у САД-у је пријављено 11 случајева аргирије повезане са употребом сребрне воде. Насупрот тврдњама продаваца сребрне воде, пријављени су случајеви појаве резистенције бактерија на сребров јон.
Opasni i preparati za mršavljenje
Farmaceut Vukosava Stevanović tvrdi da su za organizam posebno opasni preparati za mršavljenje koji ubrzavaju metabolizam.
– Oni deluju na rad štitaste žlezde, pa oni koji imaju problema s njom, a to su uglavnom žene, ne bi smeli da ih koriste – zaključuje ona.
Potencijalno opasni:
– maslačak
– ehinacea
– ginko
– kopriva
– matični mleč
– beli luk

Germanijum nije lek već prevara

U želji da se oslobode umora, zaštite od raznih bolesti, ojačaju imunitet, pročiste organizam, a da pri tom zaobiđu lekarske ordinacije, ljudi se sve češće sami leče raznim „lekovitim“ preparatima. Tako je u modu ušao i germanijum, hemijski element iz grupe metala, koji pacijenti rado preporučuju jedan drugom jer o njemu kruži fama da „leči sve“.

– Kod ljudi vlada pomama za sredstvima koja im navodno pročišćavaju organizam od stresa i nezdravog života, ali im preparati germanijuma, biljke maka ili različite gljive u tome neće pomoći – kaže prof. dr Tomislav Jovanović, klinički fiziolog na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Dr Jovanović objašnjava da je germanijum kao metal toksičan po ljudski organizam. Ljudi ga već dugo koriste kao antioksidans u jedinjenju sa ugljenikom, vodonikom i kiseonikom, a dijetetski suplementi koji se reklamiraju su baš takva jedinjenja.
– Sada su u modi takozvani adaptogeni, materije biljnog ili životinjskog porekla koje podižu opšti tonus organizma i deluju stimulativno. Svi ovi preparati svrstani su u grupu suplemenata, odnosno kao dodaci ishrani. Adaptogena ima masa na tržištu. Tu su matični mleč, preparati koji sadrže biljku maka, određeni tipovi gljiva, razni antioksidansi iz crnog vina… Za sve njih navodno važi da čiste organizam od slobodnih kiseoničnih radikala, što niti je tačno, niti je dokazano – ističe dr Jovanović.
Doktor objašnjava u kojoj situaciji je potrebno očistiti organizam od slobodnih kiseoničnih radikala. U normalnim uslovima naše ćelije koriste molekulski kiseonik. Stresne situacije i nekvalitetan život i ishrana dovode do toga da se u ćelijama stvara jonski kiseonik i on deluje kao slobodni radikal, agresivan je na ćelije organizma i remeti njihovu funkciju. To je razlog sve češće upotrebe antioksidanasa, gde se ubrajaju i preparati germanijuma. Dr Jovanović naglašava da od tih preparata nema koristi, već je rešenje u zdravijim navikama i ishrani.
Veliku tražnju za preparatima germanijuma, ali i ostalim, kako kaže, navodnim antioksidansima i „pročišćivačima“ organizma, potvrđuje i farmaceut Vukosava Stevanović iz organizacije „Farmaceutsko jezgro“. Ona kaže da ljudima, kad traže preparate germanijuma, ona uvek objasni da oni nemaju pozitivan efekat na zdravlje. Njoj posebno smeta što se oni reklamiraju kao lek i preporučuju u terapiji malignih bolesti, što nikako ne bi smelo.
– Nijednom dijetetskom proizvodu ne smeju se javno pripisivati lekovita svojstva jer su kazne za to i do tri miliona dinara. Nažalost, niko to ne sankcioniše. Ovde nije reč o lekovima već o prevari – kategorična je Vukosava Stevanović.
Oba sagovornika savetuju građane da se umesto preskupih preparata okrenu ishrani bogatoj svežim voćem i povrćem, uz upotrebu pola grama vitamina C dnevno.
 

Preskupo „izlečenje“ Preparati germanijuma se najčešće reklamiraju kao prirodni antioksidansi koji pojačavaju imuni sistem i navodno pomažu izlečenju hroničnih oboljenja kao što su dijabetes, reumatoidni artritis, astma. Ovi preparati u apotekama i preko interneta mogu se nabaviti po ceni od oko 5.000 dinara po pakovanju kapsula. U većini reklama stoji da se germanijum smatra jednim od najvećih otkrića u nutritivnoj terapiji malignih bolesti.

Ne škodi, ali ne pomaže
– Trenutno je na tržištu masa preparata koji se ne nude kao suplementi već kao lek. Preparati germanijuma reklamiraju se čak i za lečenje malignih bolesti, što je skandalozno. Germanijum ne učestvuje u mitohondrijalnoj aktivnosti, odnosno u stvaranju energije i korišćenju kiseonika, a njegova reklama se zasniva upravo na tome. On ne škodi, ali neće ni da pomogne – naglašava prof. dr Tomislav Jovanović.