Ministarstvo za zaštitu životne sredine je, međutim, 2009. godine ponovo odobrilo ispitivanja, što je u jednoj televizijskoj emisiji potvrdio i tadašnji ministar Oliver Dulić.
Nove tehnologije, čiju primenu, prema rečima ministra za rudarstvo Milana Bačevića, obećava strana kompanija zainteresovana za istraživanje i eksploataciju nikla u Srbiji, u ovom slučaju ne mogu da postoje, tvrdi akademik Dragomir Vitorović, dugogodišnji šef Katedre za primenjenu hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu.
– Nema te tehnologije koja može da eliminiše sve opasnosti i otkud sad pominjanje milijardi evra, kad tek treba da se rade istraživanja radi utvrđivanja rezervi. Ne mogu da verujem da inostrana kompanija nudi 1,2 milijarde evra za nešto što treba tek da se istraži – kaže Vitorović.
On ističe da ga je ohrabrila brza i žestoka reakcija javnosti na najavu iskopavanja i prerade rude nikla na tri lokacije u Srbiji – na području Mokre Gore, u okolini Topole i između Vrnjačke Banje i Trstenika.
Opasnost preti pre svega od jalovine koja ostane nakon što se iz rude izdvoji nikl, što se čini, pored ostalog, uz pomoć sumporne kiseline. Prema rečima akademika Vitorovića, kada je pre osam godina kompanija “Juropijan nikl” želela da iskopava nikl na području Mokre Gore, oni su predviđali upravo postupak izluživanja nikla uz pomoć sumporne kiseline, kako bi se dobio nikl-sulfat, iz kojeg bi se potom elektrolizom izdvojio nikl.
Apel ministra Bačevića |
Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević preneo je juče predsednicima opština Trstenik, Topola, Čajetina i Vrnjačka Banja, da radovi na istraživanju rude nikla “ne mogu da izazovu nikakvu štetu. „Stoga apelujem da ne zaustavljate istraživanja i ne pristanete da budete izmanipulisani od pojedinaca“, rekao je Bačević. On je dodao i da se kompanija koja je dobila odobrenje za geološke istražne radove nalazi u određenom obligacionom odnosu sa državom, pa bi “svako odstupanje od tih radnji bilo direktno kršenje njihovih prava”.
– Jalovina koja ostaje nakon izluživanja, sa kojom ne možete ništa da radite, natopljena je sumpornom kiselinom. Vetar bi raznosio tu prašinu, a kiša bi je spirala i sve to završilo bi u zemlji i vodi – kaže akademik Vitorović.
Srpska akademija nauka i umetnosti je tada, zajedno sa predstavnicima vlasti u Užicu i Višegradu, sa Odborom za obnovu Šarganske osmice i rediteljem Emirom Kusturicom, upozorila javnost na štetnost nedovoljno promišljenih namera i odluka nadležnih organa.
– Pritisak javnosti je tada uspeo i Ministarstvo je povuklo odobrenje za istraživanja – kaže Vitorović.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine je, međutim, 2009. godine ponovo odobrilo ispitivanja, što je u jednoj televizijskoj emisiji potvrdio i tadašnji ministar Oliver Dulić.
– Glavnu argumentaciju protiv ovoga, koja je izneta pre sedam-osam godina, treba ponoviti i danas jer je ona danas još ubedljivija. U svetu je opšte priznat stav da su nedirnuta priroda, čista voda, zemljište, vazduh bez smoga i zdrava hrana najveće dragocenosti – kaže Vitorović, koji naglašava i da su dobro poznate činjenice o kancerogenosti i toksičnosti jedinjenja nikla i drugih teških metala, i sporednih proizvoda metalurgije.
Ostavite komentar