Dr Slađana Velkov od 2006. godine sa porodicom živi i radi u Istočnoj provinciji Kraljevine Saudijske Arabije. Do sada je održala dvadesetak predavanja u gradovima Khobar i Dhahran. Glavna poruka svih njenih predavanja je da je sirova biljna hrana osnova za zdrav i dug život.
Doktorka Velkov rođena je u Skoplju, odrasla u Srbiji (u Prekodolcu kod Vladičinog Hana), studirala je u Nišu, a diplomirala na Medicinskom fakultetu u Skoplju. Radila je za Ujedinjene nacije u Makedoniji i kao lekar opšte prakse na Urgentnom odeljenju u Vranju. Sa porodicom se seli u Kuvajt gde je radila kao lekar opšte prakse i kao menadžer za razvoj medicine. Specijalno za čitaoce „Politike“ ona otkriva tajne odlaganja starosti i što dužeg zadržavanja lepote.
Kako se podmladiti
Kako što duže sačuvati mladost i lepotu, kako održati dobro zdravlje i imati dug život – pitanja su koja postavljaju ljudi širom sveta, muškarci i žene, bogati i siromašni, filmske zvezde i „obični smrtnici“.
– Recept i odgovor na ova pitanja je na izgled sasvim jednostavan. Naša ishrana treba da sadrži dovoljno sirove biljne hrane – kaže dr Slađana Velkov. Kada bi rangirali važnost faktora koji doprinose mladalačkom izgledu, na prvom mestu bi definitivno bila ishrana sirovom biljnom hranom. Ona je toliko bitna da su svi ostali faktori skoro zanemarljivi i uglavnom se bave „maskiranjem“ pravog stanja našeg zdravlja.
U svojoj praksi dr Velkov je videla brojne pozitivne rezultate kod ljudi koji su primenjivali ove principe ishrane. Kada smo zdravi, to se vidi iz stava našeg tela, glasa, dnevne aktivnosti, pogleda i sjaja naše kože… Većina kozmetičkih preparata za negu kože ili kose, rezultira privremenim efektima kozmetičke prirode. Kako naglašava doktorka Velkov, ako uporedimo naš sistem za varenje sa biljojedima i mesojedima, shvatićemo da je čovek prirodno dizajniran za biljnu ishranu. Hraneći se poput mesojeda, idemo protiv prirode. Mnoge bolesti od kojih pati savremeni čovek direktna su posledica pogrešnog načina ishrane. Dobro zdravlje, dobar izgled i lepota dolaze iznutra.
– Bićete fascinirani promenama na svom telu i u vama ako probate da umesto jutarnje kafe popijete svež sok od voća. Osetićete se trenutno osveženim, probuđenim i spremnim za dnevne izazove – ističe Slađana Velkov. Prema njenim saznanjima, sirovom hranom, posebno svežim sokovima, debelo crevo se čisti, metabolizam postaje efikasniji, telo dobija prirodnu težinu. Zbog toga ćete uskoro početi i da se osećate jače i mlađe, koža će postati glatka i sjajna, a bore manje.
Starenje ne mora biti bolno
Prema rečima naše sagovornice, godine nisu te koje nas čine starima, već otrovi koje unosimo kroz hranu, vodu, vazduh… Stres je još jedan od faktora koji utiče na starenje. Zahvaljujući istraživanjima dr Dina Ornisa sa Instituta za preventivna medicinska istraživanja u Kaliforniji, znamo da vegetarijanska ishrana, kontrola stresa i fizička aktivnost mogu regenerisati naše telo. Starenje ne mora biti fizički i emotivno naporan i bolan proces. Naučnici koji su istraživali karakteristike ljudi koji dugo žive kažu da imamo potencijalnu dužinu života od 100 do 120 godina, ali retko ko od nas doživi tu starost.
– Degenerativne promene nisu prirodna posledica starenja. Uglavnom su rezultat načina života: loša ishrana, nedovoljno kretanje, zagađena hrana i toksini u našoj okolini. Ako promenimo način života, možemo podmladiti naše telo i produžiti život – ističe doktorka Velkov i dodaje da hrana puna šećera, masti i hemijskih dodataka i životinjskih proizvoda, ubrzava starenje ali i stvara osnovu za razvoj mnogih bolesti.
– Izbor je uvek na nama – umesto da svakim novim danom ubrzano starimo, možemo da počnemo da se podmlađujemo. I to od danas – poručuje na svojim predavanjima širom Saudijske Arabije dr Velkov.
Enzimi su „fontana mladosti“
Naša vitalnost zavisi od vitalnosti naših enzima. Pušenje, uzimanje lekova, radijacija i druge toksične supstance mogu lako oštetiti naše enzime. Sirova hrana sadrži obilje enzima koji se dopremaju do ćelija putem krvi. Oni su ekstremno važni u održavanju strukture kolagena i elastina kože: obilje enzima u ishrani pomaže da koža ostane glatka, suprotno, njihov nedostatak u ishrani može dovesti do gubitka elastičnosti kože.
– Naše telo tokom života proizvede ograničenu količinu enzima. Kada se njegove rezerve potroše, telo počinje da stari i, na kraju, umire. Kuvanjem ubijamo sve enzime u hrani. Tokom varenja kuvane hrane, bez enzima, telo praktično krade metaboličke enzime iz ćelija, oduzimajući nam na taj način životnu snagu i skraćujući naš život. Umorni smo i pospani kada jedemo kuvanu odnosno „mrtvu“ hranu. Nasuprot tome, kada jedemo živu – sirovu biljnu hranu, osećamo se osveženi i odmorni – nedvosmislena je dr Slađana Velkov.
Vodeća svetska imena u lečenju sirovom hranom (dr Micuo Koda, dr Maks Gerson, dr Maks Birker-Bener, dr En Vigmor, dr Edvard Hovel) tvrdili su da prevremeno starenje i degenerativne bolesti ne mogu pustiti korenje u organizmu bez toksinima. Prema tome, prvi zadatak u procesu podmlađivanja i lečenja je eliminacija toksina koji su akumulirani u našem telu.
Kao i svaki put izvanredno.
Sve ide iz glave. Možeš da jedeš i „eksere“, isto ti se vata…