Umesto doma, u JKP „Naš Dom“ u Požegi, pse lutalice čeka pakao u kojem im zaposleni ne daju hranu, ne leče ih, na dosta načina ih maltretiraju, nezakonski naplaćuju onima koji žele da ih udome, ali ih uglavnom ni tada ne puste, a osim toga – jadne životinje bivaju i ubijene bez razloga. Ovako se tretiraju od 2008. godine, od kada postoji ovaj “azil”, a da li će tome ikada doći kraj?
Izgladneli psi u azilu
– Većina pasa je bila u katastrofalnom stanju. Takođe, veliki procenat je bio u izgladnelom stanju. Spasili smo oko 40 pasa iz Požege. Na njima su vršene nepravilne sterilizacije. Psi koji su tamo umiru od štenećaka, a to je najgore jer ne može da se preživi. U takvoj sredini neophodna je dezinfekcija, a to tamo očigledno niko nije radio – kaže veterinar iz veterinarske stanice u Beogradu, u čiju ambulantu stiže 90 odsto pasa iz Požege, za naš sajt.
Jedna od žrtava
– Nisu nam dali plaćene pse. Na snimku možete čuti i videti kako su nas iskulirali tog dana. Milan Božić, glavni veterinar, se okrenuo kada sam ga pitala na osnovu čega mi je preko telefona rekao da je on bog i batina i da će sve biti kako on kaže. To sve možete i sami čuti u snimku – ističe aktivistkinja A.K.
Psi se naplaćuju 2.850 dinara, a na njima piše vraćanje pasa u grad, šta to znači? A psi se uzimaju lično. I na osnovu čega se naplaćuju ako to finansira sam grad? – dodaje naša sagovornica.
Fotka iz 2010. godine na kojoj u istom prihvatilištu štenci jedu jednog
Aktivisti su dosta puta bili u “šinteraju”, kako ga sami nazivaju, a pored želje da spasu i udome pse, zahtevali su od zaposlenih i da ih puste unutra kako bi brinuli o njima besplatno, ali iz nepoznatog razloga nisu puštani.
– Na fotkama, kao što se i vidi, nema ni hrane ni vode. Psi iz Požege direktno idu u veterinarsku ambulantu u Beograd. Šinteraj se brani time da fotke nisu napravljene kod njih, ali postoje i one na kojima su ti zaposleni, koje aktivisti čuvaju – priča vidno uznemirena A.K.
Još jedan koji je u katastrofalnom stanju
“Alo!” je pokušao da preko telefona stupi u kontakt sa Svetlanom Pavlović, šeficom službe ZOO higijene, kao i sa direktorom JKP Zoranom Đokovićem, ali niko se nije javljao na telefone koji su dati na sajtu JKP “Naš Dom”.
A psi su čovekovi najbolji prijatelji…
Aktivisti su nam dostavili i fotografiju Bojana Brkovića, sa kojim takođe nismo uspeli da stupimo u kontakt, za kojeg sumnjaju da okrutno ubija pse bez razloga, a i da je sam postavio na Fejsbuk fotografiju na kojoj je on pored otrova za pse.
Njega aktivisti optužuju za ubijanje pasa
Da li je moguce da vise nikoga ne dotice icija patnja, pa ni patnja neduznih zivotinja koje nisu svojom voljom postale beskucnici?