Sunce ne ispostavlja račune

Upotreba obnovljivih izvora energije kod nas je na samim počecima. Mnogo je nepoznanica u domaćoj javnosti o mogućnostima i načinima korišćenja obnovljvih izvora u svakodnevnom životu građana. Da bismo približili ovu mladu tehnologiju (ne stariju od trideset godina) razgovarali smo sa Vladimirom Vulićevićem, diplomiranim inžinjerem mašinstva iz tehničke službe Viessmann akademije. Akademije poznate nemačke kompanije, skoro osnovane i u Srbiji, koja, pored toga što je pionir na ovom području, predstavlja najbolju adresu da se upravo sa njenim predstavnikom razgovara o tehnološkom napretku, trendovima i tržištu.
S obzirom na raznovrsnost instalacija za dobijanje energije iz obnovljih izvora, možete li nam odgovori na pitanje šta građani moraju razumeti kada se odlučuju za investicije u ova postrojenja?

Ima dosta obnovljih izvora energije koje su na raspolaganju. Najinteresantije je da se iskoristi najbliži potencijal i da za najmanju moguću investiciju građanin dobije najviše energije u sistemu. Drvo, recimo, predstavlja fantastičan izvor obnovljive energije na koji se malo računa u pravom smislu reči tj. njegovim pravilnim korišćenjem kroz adekvatnu opremu i sisteme koji to dozvoljavaju. Sunce je, takođe, na raspolaganju. Sunce ne ispostavlja račune. Sunce daje ogromnu količinu energije i, nažalost, u Srbiji se izuzetno slabo koristi. Korišćenje solarne termičke energije pristupačno je našim građanima, iako država još ne daje subvencije za posticaj potrošača.

Drvo i sunce, pre svega u smislu solarne termalne energije, predstavljaju prvi korak u Srbiji. Korišćenje ostalih obnovljivih izvora energije vrlo je bitno, ali iziskuje velika materijalna ulaganja. Neophodne su subvencije države ne bi li se nešto odrazilo na tu temu. To su sistemi koji u ovakvom odnosu cena koštanja energija imaju izuzetno dug period isplativosti i praktično može se razmatrati da li su smisleni ili ne. Naravno da jesu, jer naša zemlja na taj način čuva svoje okruženje, čuva svoje sopstevene resurse, ali oni su investiciono još daleko od prosečnog građanina.
U zemljama u razvoju često su cene zbog nerazvijenosti tržišta različite su od države do države, kakva je situacija u našoj zemlji glede cena u EU i u regionu?

To je tačno. Zemlje Evropske unije odavno su prepoznale problematiku energije, njihov problem, pa i naš, je što smo po pitanju energije apsolutno zavisni od uvoza. Baziramo se, pre svega, na gasu koji ne proizvodimo, na naftu koju takođe ne proizvodimo i na neke rezerve goriva kojeg imamo. Međutim, to naše gorivo i njegov tretman ekološki je problematično, i ono kako takvo ispada u najvećem delu Evropske unije.

Poznat je krug, što se više tržište razvija više je instalacija, bolje su cene. Cene su vrlo bitan faktor, ali drugi bitan faktor jeste i podizanje standarda tehnike. Nije bitno samo da proizvodi imaju nisku cenu nego da i projektanti bolje vladaju temom i izvođači bolje poznaju materiju. Manje je grešaka, mnogo dobrih instalacija i eto zamajca. Mnogo ljudi je zaposleno i velik je obrt novca. To je onda zatvoren krug.

Kada govorimo o cenama, Srbija još uvek značajno odstupa od okruženja. Nažalost, ne samo od evropskog. Već su krenule subvencije u zemljama za koje možemo reći da su ekonomski slične nama. Prepoznata je potreba da se ponaša domaćinski. Kada bi svi zajedno uštedili po samo jedan kilovat, mnogo bi to značilo za našu državu.

Navešću primer subvencija u Evropskoj uniji koje pokrivaju 10 do 15 kvadrata za toplotnu pumpu po grejnom kvadratu površine objekta, ili, recimo, stotinjak evra po metru kvadrata za solarno termalno postrojenje. Kod nas, nažalost, to još uvek ne postoji. Neki pomaci se dešavaju u smislu korišćenja biomase odnosno proizvodnju električne energije, ali je i dalje vrlo niskog intenziteta.

Cena opreme kod nas su dosta više nego u okruženju. Očekujem razvoj, ali za sada najsmislenije je okrenuti se suncu kao najjeftinijoj investiciji. Najkraći period amortizacije daju solani termalni sistemi za pripremu tople sanitarne vode, grejanje bazena, podrška grejanju itd, a tek posle ostali sistemi.
U strategijama obnovljivih izvora energije u Srbiji često je isticana važnost biomase kao resursa na koji Srbija treba da u većoj meri računa u odnosu na neke druge resurse obnovljivih izvora. Šta mislite koji su ključni problemi sa kojima se Srbija suočava imajući tu na umu i energetsku efikasnost, a potrošnja sve veća svake godine? Kako da se Srbija nađe na putu održivost i stabilnosti snabdevanja energijom?

Realno tržište nas navodi na korišćenje sve više obnovljivih izvora energije. Kada bude svaki građanin ove zemlje plaćao cenu energije koja je realna, koja ne predstavlja socijalni mir ili neko drugo rešenje, brzo ćemo se okrenuti ovim izvorima kako iz ekonomskih tako i zbog ekoloških razloga. Biomasa, posebno u slučaju Vojvodine prestavlja enorman potencijal. To nije ništa novo, takvih postrojenja ima u Vojvodini, i bilo ih je i mnogo godina ranije. Postoji dosta otpada i ne treba da gledamo kako on pored puta gori. Postoji čitav niz tehnološki interesantnih rešenja. Recimo, proizvodnja biogasa iz biomase, zatim, lokalno korišćenje biogasa ali i prečišćavanje tok biogasa i ubrizgavanje u mrežu zemnog gasa. To je potencijal, koji je zaista nemerljiv. Nešto što bismo bacili, ne bi koristili ili čak potrošili novce da bi smo uništili treba da koristimo i da ga vraćamo nazad u sistem. U to se, sigurno, mora uložiti mnogo energije. To je nešto što nam je mnogo bliže od vetrenjača koje jesu fascinanta rešenja, ali investiciono ne tako isplativa.
Koji su ključni momenti koje danas prepoznajemo po pitanju tehnološkog razvoja i trendova u dobijanju energije iz obnovljih izvora?

Dobra perspektiva naše zemlje jeste činjenica da smo mi daleko iza realnog sveta, Evropske unije i njihovog korišćenja energije obnovljivih izvora energije. Nama je, sada, na početku na raspolaganju njihovo ogromno iskustvo. Nećemo prolaziti kroz sve početne muke – kroz tehnološki razvoj i napredak. Možemo iskoristimo poznatu i postojeću tehnologiju to će napraviti ogroman rezultat.

Što se tiče drugog dela pitanja, stanje tehnike je trenutno na fascinatnom nivou. U zadnjih trideset godina puno se toga promenilo. Stepeni iskorišćenja kotlova na čisto gorivo sada su na 95 i više odsto. Automatizovano je sagorevanje, loženje, čišćenje, itd. Stepen iskorišćenja termalnih kolektora blizu je osmadeset odsto. Na nivou smo vrhunskog korišćenja energije.
Bezbednost postrojenja za dobijanje energije iz obnovljivih izvora do nedavno nije bila upitna. Danas se u EU sve češće govori o ovom pitanju. O kojim se to izazovima govori?

Svi tehnički problemi su rešeni i kod nas dolaze kao gotov proizvod. Naravno da se o tome vodi računa. Postoje interesantni zahtevi po pitanju bezbednosti i u solarnim termalnim i fotonaponskim sistemima, a pogoto u biogas postrojenjima. Ali ono što je dobro za nas je to što je sve to provereno, pušteno. Ako vam kažem da se godišnje u Nemačkoj uvede hiljadu postrojenja na biogas, možete zamisliti koje je to iskustvo, a ono nam je na dohvat ruke. Sve informaciju su nam dostupne i možemo vrlo lako da ih iskoristimo. Standardi u EU već postoje i potrebno je samo da ih primenimo.
Viessmann akademija omogućuje vam značajne kontaktima sa firmama i ljudima koji se bave instalacijama, proadjom i servisom. Kako vidite te resurse kod nas. Da li su kapaciteti servisera dovoljni da zadovolje zahteve domaćeg tržišta, ali i eventualni porast interesovanja tražnje za postrojenjenjima obnovljivih izvora energije?

Što se toga tiče mi smo i podjednako dobri i podjednako loši u odnosu na sve druge stvari u našoj zemlji. Naravno da stanje tehnike u našoj zemlji nije kao stanje tehnike u EU. Toga moramo biti svesti. Ali, protok informacija nije ograničen. Ljudi koji ovde žive imaju informacije. Znaju kako se to negde drugde radi, i poznaju i žele vrhunska rešenja. Mi smo firma koja distribuira ta rešenja i naravno, neophodni zamajac su i projektanti, i izvođači i serviseri. Nažalost, oni u redovnom edukativnom sistemu nisu bili u prilici da dođu do takvih sistema i do takvih informacija. U školama se, jednostanvno, takvi sistemi ne testiraju i ne uče. Mi smo toga svesni, i ulažemo zaista velik napor da im pokažemo da to nije ništa specifično, ništa teško, ništa zahtevno. Naša firma ima stotinjak godina iskustva. Preko trideset godina iskustva u obnovljim izvorima energije. Nama je drago da to iskustvo podelimo sa svima koji dođu na naše školavanje i to naši serviseri to prepoznaju. Stalno smo sa njima u kontaktu, brižljivo radimo svaku instalaciju i to je put koji se mora proći.

 
 
 

Šta mislite o ovome?

Ostavite komentar